Zašto je Japan napao Pearl Harbor? Dublji pogled

Jutro 7. decembra 1941. godine ostalo je urezano u istoriju, dan kada su Sjedinjene Države dramatično uvučene u Drugi svetski rat. Ali napad na Perl Harbor nije bio samo iznenadni čin agresije; bio je to kulminacija godina rastućih tenzija, ekonomskih pritisaka i Japanske ambiciozne vizije novog svetskog poretka. Šta je navelo Japan da se upusti u tako monumentalni rizik?

Kakve su bile Japanske ekspanzionističke ambicije?

Japan, kao brzo modernizovana nacija početkom 20. veka, suočavao se sa neobičnom dilemom: rastuća populacija praćena ozbiljnim nedostatkom prirodnih resursa. Čelik, nafta, guma – sami žilici industrijske i vojne moći – uglavnom su se uvozili. Ova ranjivost podstakla je stratešku potrebu da se ti resursi obezbede teritorijalnom ekspanzijom. Tokom 1930-ih, Japan je aktivno sprovodio svoju viziju „Velike istočnoazijske sfere zajedničkog prosperiteta“, carstva koje bi oslobodilo Aziju zapadnog uticaja i postavilo Japan na njeno čelo.

Ova ekspanzija počela je invazijom na Mandžuriju 1931. godine, a zatim je usledio potpuni rat sa Kinom 1937. Kako se Japan sve dublje probijao u jugoistočnu Aziju, zauzimajući teritorije bogate vitalnim sirovinama, neizbežno je dolazio u sukob sa interesima zapadnih sila, posebno Sjedinjenih Država. SAD, videći japansku agresiju kao pretnju međunarodnoj stabilnosti i sopstvenim strateškim interesima na Pacifiku, odgovorile su sve strožim ekonomskim sankcijama.

Kako su američke sankcije isprovocirale Japan?

Sjedinjene Države postale su glavni japanski protivnik zbog svog nepokolebljivog protivljenja japanskoj ekspanziji. Diplomatici napori nisu uspeli da premoste sve širu provaliju između dve nacije. Kao odgovor na japansku okupaciju Francuske Indokine u julu 1941, SAD su preduzele odlučan korak: zamrzle su svu japansku imovinu u Sjedinjenim Državama i, što je najvažnije, uvele embargo na naftu. Ovo je bio razoran udarac. Japan se oslanjao na SAD za oko 80% svoje snabdevanja naftom.

Zamislite modernu vojnu mašinu, visoko mehanizovanu, iznenada odsečenu od svog glavnog izvora goriva. Za Japan, ovo nije bila samo neprijatnost; bila je to egzistencijalna pretnja. Vojni lideri su izračunali da bi bez nafte njihov ratni napor u Kini propao u roku od 18 meseci. Embargo je primorao Japan da deluje, ostavljajući ih sa onim što su smatrali dva oštra izbora: povlačenje iz Kine i jugoistočne Azije, efektivno napuštajući svoje imperijalne ambicije, ili zauzimanje bogate naftom Holandske Istočne Indije silom. Potonji put, međutim, značio je rat sa Sjedinjenim Državama i njenim saveznicima.

Ova tabela ilustruje japansku zavisnost od ključnih resursa:

Da li je Perl Harbor bio potpuno iznenađenje?

Uobičajena priča sugeriše da je Perl Harbor bio kao grom iz vedra neba. Iako su tačno vreme i lokacija bili neočekivani, američka obaveštajna služba presrela je japanske komunikacije ukazujući na prekid diplomatskih pregovora i predviđajući agresiju. SAD su znale da se nešto sprema. Međutim, preovlađujuće verovanje je bilo da će Japan udariti u jugoistočnu Aziju ili na Filipine, a ne na Havaje. Ovo pogrešno procenjivanje razmera i smera pokazalo se katastrofalnim.

Evo detalja koji se često zanemaruje: prvi pucnji sukoba nisu ispalili japanski avioni. Skoro 90 minuta pre vazdušnog napada, američki razarač USS Ward angažovao je i potopio japansku mini-podmornicu koja je pokušavala da uđe u Perl Harbor. Ovo rano upozorenje, nažalost, nije u potpunosti shvaćeno ili adekvatno reagovano kako bi se sprečio razorni vazdušni napad.

A šta je sa mitovima i manje poznatim činjenicama?

Istorija je, kao i uvek, puna popularnih zabluda. Jedna od najupornijih je citat pripisan admiralu Isoroku Jamamotu: „Bojim se da smo sve što smo uradili jeste da smo probudili uspavanog džina i napunili ga strašnom odlučnošću.“ Ovaj moćni stih, često korišćen da sažme duboke posledice napada, zapravo potiče iz filma Tora! Tora! Tora! iz 1970. godine. Nema istorijskih dokaza da je Jamamoto ikada izgovorio ove reči.

Druga tačka spekulacija tiče se odsustva američkih nosača aviona tokom napada. Neki su sugerisali da je to bio namerni potez, sreća, ili čak zavera. U stvarnosti, nosači USS Lexington i USS Enterprise bili su na odvojenim misijama, prevozeći avione i zalihe do Midveja i Vake ostrva, respektivno. Njihovo odsustvo bilo je čista slučajnost, ali je poštedelo američku mornaricu njene najvažnije resurse za buduće bitke.

Takođe je ključno zapamtiti da Perl Harbor nije bio jedina japanska meta 7. decembra 1941. godine. Koordinirani napadi su istovremeno pokrenuti širom Pacifika, ciljajući Guam, Filipine, Vake ostrvo i druge savezničke teritorije. Ovo je bila pedantno planirana, široka ofanziva usmerena na onesposobljavanje savezničke pomorske moći i osiguranje tek stečenih teritorija bogatih resursima. Sam napad na Perl Harbor uključivao je oko 350 japanskih aviona lansiranih sa šest nosača aviona, koji su udarili u dva talasa. USS Arizona je najteže pogođen, brzo je potonuo nakon što je bomba pogodila njegov prednji magacin municije, što je dovelo do gubitka preko 1.000 ljudi i činilo skoro polovinu ukupnih žrtava.

Napad na Perl Harbor bio je očajnički rizik Japana, vođen oskudicom resursa i imperijalnim ambicijama, te pogrešnom procenom američke odlučnosti. Bio je to ključni trenutak koji je zauvek promenio tok Drugog svetskog rata i svetske istorije.

Često postavljana pitanja

Koji je bio glavni razlog japanskog napada na Perl Harbor?

Glavni razlog bila je očajnička potreba Japana za prirodnim resursima, posebno naftom, koja je bila ozbiljno prekinuta američkim ekonomskimembargom kao odgovor na japansku ekspanziju u Aziji.

Da li su SAD znale za napad unapred?

Američka obaveštajna služba znala je da su japanski diplomatski pregovori propali i predviđali su agresiju, ali su pogrešno procenili specifičnu metu i razmere, očekujući napad u jugoistočnoj Aziji umesto na Havajima.

Koliko je američkih brodova potopljeno u Perl Harboru?

Potopljena su četiri američka bojna broda: USS Arizona, USS Oklahoma, USS West Virginia i USS California. Nekoliko drugih brodova je oštećeno ili prevrnuto, ali su kasnije izvučeni.

Da li su američki nosači aviona bili prisutni tokom napada?

Ne, američki nosači aviona USS Lexington i USS Enterprise bili su na moru na odvojenim misijama, što je bila slučajnost koja se pokazala strateški srećnom za američku mornaricu.